Pa dovoljan je samo jedan mali link ka tom članku i cela polemika bi izgubila značajan deo težine.NSPM nema povez preko očiju kao Temida , ponekad je ljudski pristrasan , no sigurno je mesto gde stoje , rame uz rame , najoprečniji stavovi.Neka NSPM "pozitivnom diskriminacijom" kritičkih članaka o njemu ( i nama ) održi atmosferu zdravog razuma
u Srba. Prilično je neophodno :-|
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 16 oktobar 2008 22:47
Možda volim da popujem
saopštenje mi odiše vrlo odmerenim i trezvenim odgovorom koji se mogao i morao očekivati od gore potpisanih mada smo u ovim turbolentnim vremenima nažalost svedoci brojnim ostrašćenim ispadima čak od strane akademske javnosti što nedavno bi slučaj u LMS.
Preporuke:
0
0
3
petak, 17 oktobar 2008 15:30
pravi konzervativac
Ovaj Djurkovic je nekad bio sorosevska levica sad glumi nekog uvredjenog konzervativca. Pa kako on da trazi nepristrasnost kad je bio najobicniji promoter nekih crnogorskih partija u domacim medijima. On nema veze sa objaktivnim naucnim pristupom politici jer uvek navijacki reaguje, nekad je za nekad je protiv. Sad mu odgovara da glumi neku zrtvu progona i to od koga od jednog internet sajta nspm, smesno da smesnije ne moze biti. Mislim da se i ovi intelektualci srozavaju nisko kad se obraca paznja na ovakve denuncijacije i jeftine paskvile.
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 19 oktobar 2008 19:38
Slobodan Janković
- Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM -
Nesloga je stara srpska boljka, sujeta i inat nas ojadiše još više.
Sajt NSPM, ali i napisi i izjave Đorđa Vukadinovića, Miše Đurkovića i Slobodana Antonića bili su i jesu „svetlo u tunelu” sve većeg jednoumlja u javnom životu Srbije. Svakako da njihov rad nije slobodan od greški i pogrešaka, ali mnogi u Srbiji upravo u njihovom delovanju vide (nadam se opravdano)ono čega u srpskoj političkoj misli -sem Novoj - nema.
Zato, pretpostavljam da mnogi u Srbiji i srpskim zemljama u sebi apeluju da ne dolazi do razdora između gore pomenute trojice intelektualaca, stavljenih na spisak nepodobnih.
Povodom ranijih komentara:
Ko god je okarakterisao Mišu Đurkovića kao soroševskog levičara ili je uskogrud, da ne kažem zlonameran. Nažalost, usled bolesnog antisrpstva i antipravoslavlja dobranog dela političke i (pseudo)intelektualne elite te dugo lošijeg ekonomskog stanja većine naroda, mnogi su počeli da izjednačavaju studijski boravak ili stručno usavršavanje u inostranstvu sa radom za (interese) zemlje u kojima se boravilo ili vlasnike privatnih univerziteta ili stipendija. Ovakav bolestan pristup, izraz je bolesti u kojoj se naše društvo decenijama nalazi.
Preporuke:
0
0
5
sreda, 29 oktobar 2008 01:37
Nenad
To im je njihova borba dala i to od 1928 do 1945, a posebno od 1945 kada su se uselili u tuđe kuće na Dedinju, pa su umislili da su ufatili Boga za onu stvar. Ne proganjaju oni Vas, gospodine Vukadinoviću, nego proganjaju ideje koje vi zatupate. One su im trn u oku. To samo dokazuje da ste na pravom putu i nemojte da odustajete ni milimetra. Mi koji ne znamo da pišemo tekstove na ovako važne teme, barem znamo da ih čitamo, i izmeđeu redova. By the way, zaboravili ste da napišete jedan ”šaljiv” tekst o žirafi i njenom doprinosu razvoju demoNkratije u Srbiji.
.jpg)
u Srba. Prilično je neophodno :-|
Nesloga je stara srpska boljka, sujeta i inat nas ojadiše još više.
Sajt NSPM, ali i napisi i izjave Đorđa Vukadinovića, Miše Đurkovića i Slobodana Antonića bili su i jesu „svetlo u tunelu” sve većeg jednoumlja u javnom životu Srbije. Svakako da njihov rad nije slobodan od greški i pogrešaka, ali mnogi u Srbiji upravo u njihovom delovanju vide (nadam se opravdano)ono čega u srpskoj političkoj misli -sem Novoj - nema.
Zato, pretpostavljam da mnogi u Srbiji i srpskim zemljama u sebi apeluju da ne dolazi do razdora između gore pomenute trojice intelektualaca, stavljenih na spisak nepodobnih.
Povodom ranijih komentara:
Ko god je okarakterisao Mišu Đurkovića kao soroševskog levičara ili je uskogrud, da ne kažem zlonameran. Nažalost, usled bolesnog antisrpstva i antipravoslavlja dobranog dela političke i (pseudo)intelektualne elite te dugo lošijeg ekonomskog stanja većine naroda, mnogi su počeli da izjednačavaju studijski boravak ili stručno usavršavanje u inostranstvu sa radom za (interese) zemlje u kojima se boravilo ili vlasnike privatnih univerziteta ili stipendija. Ovakav bolestan pristup, izraz je bolesti u kojoj se naše društvo decenijama nalazi.